Edukacija roditelja je ključni faktor u zaštiti deteta od digitalnog nasilja, jer što smo mi kao roditelji više informisani možemo našoj deci pružiti više konkretnih informacija sa jasnim argumentima zašto je nešto opasno i na taj način da naučimo decu da prepoznaju opasne stranice i/ili digitalno nasilje i da isto prijave. Ovakav pristup mora da bude prilagođen uzrastu deteta, kako bi ono moglo da razume šta mi govorimo. Pored ovog najvažnija je edukacija dece koja mora biti kontinuirana a koja se tiče opasnosti koje internet nosi sa sobom. Decu treba učiti koje su dobre ali i loše strane interneta, šta sve mogu da nauče na internetu a da je prikladno za njihov uzrast, kako mogu da ga koriste i koje su to aplikacije, web stranice i ostali sadržaji koji bi za njihovu decu bili primereni u skladu sa uzrastom. Kako to roditelji mogu da urade? Deci je važno da provode vreme sa svojim roditeljima, roditelji mogu jedan deo tog vremena da posvete i zajedničkom istraživanju zabavnih i/ili edukativnih sadržaja na internetu. Na ovaj način roditelji upoznaju decu sa rizicima i opasnostima a sa druge strane ispituju koji sadržaji ih zanimaju. Ono što je najvažnije, u uzrastu kada najmanje znaju o opasnostima na internetu, roditelji mogu da vrše kontrolu i nadzor nad sadržajima koje njihovu decu zanimaju. Ovake situacije nisu moguće kada su u pitanju tinejdžeri koji žele da imaju svoju privatnost i ne žele da ih roditelji proveravaju, ali ako roditelji na vreme nauče svoju decu kako da koriste interenet rizik od negativnih posledica je mnogo manji.
Deca nisu spremna za sve sadržaje koje Internet nudi, posebno za sadržaje (slike, tekst ili zvukove) koji ih plaše ili su na neki drugi način neodgovarajući. Razgovor o ovoj temi i objašnjavanje različitih sadržaja sa kojima se deca mogu susresti na Internetu pomoći će deci da ostanu odgovorniji i da nezavisno rade na bezbedan način na mreži. Da bi pomogli deci, roditelji takođe mogu saopštiti svoje stavove o Internetu. Porodice bi trebalo da odrede prva kućna pravila o korišćenju računara. Preporučuje se da roditelji i deca zajedno odrede pravila za korišćenje Interneta, ali i da ih promene kada deca porastu.
Kada govorimo o zabranama korišćenja interneta, onda moramo da se osvrnemo na stil vaspitanja roditelja. Ako nam je vaspitanje zasnovano samo na zabranama veći je rizik da nas dete neće poslušati, sa druge strane ako smo previše tolerantni dete će slobodno ispitivati sve što ga zanima. Zato je važno da sa decom razgovaramo i kada im nešto branimo da objasnimo koji su naši razlozi za to i zašto za njih nije dobro da posećuju određene web stranice baš u njihovom uzrastu. Važno je kod deteta stvoriti odnos poverenja i uvažavanja, gde će roditelji prepoznati potrebe deteta a kada ne mogu da ih ispune, ili procenjuju da dete nije dovoljno zrelo da dobije to što želi, roditelji treba da objasne zašto donose takvu odluku na način da detetu to bude jasno i razumljivo. Kada roditelji razviju takav odnos sa detetom onda zabrana korišćenja određenih internet sadržaja neće biti nešto što roditelji ne dozvoljavaju već će to biti i odluka deteta da posluša roditelje. Postoje programi različitih mogućnosti za nadzor putem interneta i mobilnog telefona. Roditelji mogu da se posavetuju sa stručnjacima kako da ih instaliraju ali važnije od toga je stvoriti odnos poverenja da će dete doneti ispravne odluke. Potrebno je da dete vidi da mu roditelj veruje kako ne bi skrivalo šta radi.
Deca nisu dovoljno zrela da preoznaju bezbedan sajt bez podrške roditelja. U tome roditelji moraju aktivno da učestvuju i da ih na taj način uče šta je bezbedno korišćenje interneta. Zato je važno da roditelji budu dovoljno informisani, kako bi od ranog uzrasta i prvog korišćenja telefona učili svoju decu šta je bezbedno. Kasnije, kada deca malo odrastu i postanu tinejdžeri već će imati neko predznanje kako da koriste internet i kako da se zaštite.
Autor teksta: Jelena Vukičević i Ljiljana Marković https://educentar.rs/